Антропологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Антропологија (грч. άνθρωπος - човек) је збирни назив за дисциплине које проучавају људска бића из биолошке, друштвене и лингивстичке перспективе. Антропологија је холистичка наука у два смисла: увек се бави целим човечанством, и са свим димензијама човечанства. Једна од главних карактеристика која је традиционално одвојила антропологију од осталих хуманистичких дисциплина је њена значајна улога у поређењу различитих култура. Међутим, ова карактеристика је данас оспорена, јер се антрополошке методе све више примењују на истраживање појединачних друштава и група.

Дели се на: физичку антропологију, која се бави биолошком еволуцијом и адаптацијом људских бића на различита окружења; на социо-културну антропологију, која се бави друштвом и културом, односно различитим културама, језицима и обичајима; лингвистичку антропологију и арехологију.

Битна имена светске антропологије су Адолф Бастијан, Алфред Кребер, Бронислав Малиновски, Чарлс Дарвин, Едвард Тејлор, Емил Диркем, Франц Боас, Фридрих Рацел, Јован Цвијић, Клифорд Герц, Клод Леви-Строс, Луис Морган, Маргарет Мид, Марсел Мос, Мери Даглас, Рут Бенедикт, Сигмунд Фројд, Валтазар Богишић, Жорж Баландије, као и многи други.

Подела антропологије

Физичка антропологија

Физичка антропологија проучава приматологију, односно понашање примата, људску еволуцију и популацијску генетику. Физичка антропологија се, такође, понекад зове биолошка антропологија.

Културна антропологија

Културна антропологија је позната и као социјална антропологија (претежно у Великој Британији), или социо-културна антропологија. Области истраживања које обухвата културна антропологија су многобројне. Између осталог, то обухвата социјалне мреже, дифузију, друштвено понашање, сродничке обрасце, закон, политику, идеологију, религију, веровање, обрасце производње и конзумирања, размену, социјализацију, пол, као и друге изразе културе, стављајући снажан акценат на важност рада на терену, тј. живљења унутар друштвене групе која се проучава током дужег временског периода.

Лингвистичка антропологија

Лингвистичка антропологија проучава временске и просторне варијације у језику, друштвене употребе језика и однос између језика и културе.

Археологија

Археологија проучава материјалну оставштину људских друштава. Генерално, археологија се често сматра одвојеном (мада повезаном) облашћу, иако је она у блиској вези са антрополошком облашћу материјалне културе, која се бави физичким предметима створеним или употребљаваним од стране живуће или прошле друштвене групе, као средствима разумевања њених културних вредности.

Значајни антрополози

Види још

Спољашње везе

  • The American Anthropological Association Homepage — веб-сајт о највећој професионалној организацији антрополога у свету (на језику: енглески)
  • Race — књига Џона Рендал Бејкера која се бави коренима расне класификације и опозицијама концепта (на језику: енглески)
  • Anthropology.Info (на језику: енглески)
  • Anthropologists as Spies — чланак Дејвида Прајса који изучава односе између америчке антропологије и америчких обавештајних служби (на језику: енглески)
  • Pat Roberts Intelligence Program — Би-Би-Сијев чланак о програму (на језику: енглески)
  • Social and Cultural Anthropology in the News — (скоро) свакодневно обнављан блог (на језику: енглески)
  • Anthrobase.com — колекција антрополошких текстова (на језику: енглески)
  • Cybercultura — колекција веб-извора о антропологији сајбер-простора (на језику: енглески)
  • 1-59454-212-0.pdf Mapping Transdisciplinarity in Human Sciences (на језику: енглески)
  • Fundamental Theory of Anthropology (на језику: енглески)