Беседа на гори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карл Хајнрих Блох, Беседа на Гори.

Беседа на гори је збирка Исусових етичких учења и изрека, прикупљена у новозаветном Јеванђељу по Матеју.[1] Излагања која се овде спомињу компилације су изрека изговорених у различитим приликама.[2]

Јеванђељу по Матеју (поглавља 5-7) преноси да је Исус читаво етичко учење изложио у једној беседи на планинском обронку пред својим ученицима и окупљеном масом. Најпознатији део Беседе на гори чине блаженства, која се налазе на самом почетку. У наставку следи молитва Оченаш, савети о неопирању злу и окретању другог образа, као и Исусова верзија Златног правила. Још су познате и изреке о „светлости света“, „не судите да вам се не суди“ и слично. Док Матеј групише Исусово учење у целине по сродности, исти материјал је код Луке разбацан по разним поглављима.[1]

Велики број научника верује да овај садржај није изнет у једној беседи, већ је по среди компилација изрека из заједничког извора, коју је извршио аутор јеванђеља ради уоквиривања Исусовог учења.[3] Матеј групише Исусово учење у пет целина, од којих је Беседа на гори права.[4] Остало су упутства ученицима, параболе о царству, упутства цркви и оштра критика писара и фарисеја.[4]

Многи хрићани Беседу на гори сматрају неком врстом коментара на Десет заповести, која приказује Исуса као истинског тумача Мојсијевог закона.[1] Беседа на гори се сматра средишњим начелом хришћанског учења и многи етички мислиоци – попут Толстоја, Гандија и Бонхефера – је сматрају основним извором хришћанског пацифизма.[1]

Локација

Иако нема правих планина у овом делу Галилеје, постоји неколико већих брда у области западно од Галилејског мора. Стога неки научници сматрају да је превод „планина“ неакедватан; Гандри сматра да то може значити „планинска област“, док Франс сматра да треба читати као „брдо“. Једна од могућих локација Исусове беседе може бити брдо у близини Капернаума, на коме се данас налази католичка капела названа Црква блаженстава. Други сматрају да је у питању Сионска гора.

Опис Исусовог успона на гору ради проповедања многи виде као паралелу чувеном библијском опису Мојсијевог успона на гору Синај.[5][6]

Садржај

Блаженства

Џејмс Тисо, Беседа о блаженствима.

У овој беседи, Исус је изрекао девет блаженстава, која гласе:

  • Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
  • Блажени су тужни, јер ће се они утешити.
  • Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
  • Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
  • Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
  • Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети.
  • Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
  • Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
  • Блажени сте кад вас, мене ради, руже н прогоне и, лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас."

Проширење закона

Неопирање злу

Свеопшта љубав

Златно правило

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 "Sermon on the Mount." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005.
  2. ^ Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  3. ^ Ehrman 2004, стр. 101.
  4. 4,0 4,1 Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985.
  5. ^ St. Augustine of Hippo. Commentary on Sermon on Mount. Translated by William Findlay. http://www.newadvent.org/fathers/1601.htm
  6. ^ Lapide, Pinchas. The Sermon on the Mount, Utopia or Program for Action? translated from the German by Arlene Swidler. Maryknoll: Orbis Books, 1986.
  7. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:17 (превод Вука Караџића)
  8. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:38-41 (превод Емилијана Чарнића)
  9. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:43-45 (превод Вука Караџића)
  10. ^ Еванђеље по Матеју, глава 7:12 (превод Вука Караџића)

Спољашње везе