Истра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мапа Истре

Истра (итал. Istria, лат. Histria) је највеће јадранско полуострво површине 3.476 км2 i које се налази на североисточној обали Јадрана. Највећим делом се налази у Хрватској (90%) и Словенији, док се подручје око места Миље налази у Италији. Положај Истре између Тршћанског и Кварнерског залива, односно Јадранског мора и средње Европе омогућили су развој векиких градова Трста, Копра, Пуле, Ријеке, бродоградилишта, интензивног саобраћаја, те европски значајног туристичког комплекса.

Географија

Типични истарски крајолик

Географска граница Истре према северу је планински ланац Ћићарија, а према истоку хрбат Учке (тако да нпр. Опатија није део Истре него Кварнера).

Западна обала Истре је плића и боље разведена, док је источна стрма и слабије насељена. Истра се обично дели на три дела:

  • Црвена Истра (западна обала), где превладава црвено-смеђа земља (црвеница)
  • Сива Истра (средишња Истра), због сивог глиненастог тла и
  • Бела Истра (падине Учке и источни део полуострва) због каменитог тла.

Важни градови и општине у Истри су Пула, Пазин, Пореч, Ровињ, Умаг, Лабин, Бузет, Мотовун, Копар, Пиран итд.

Историја

Назив „Истра“ према неким изворима потиче од илирског племена Хистри, које је живело у том подручју. Римљани су Истру освојили тек након два војна похода - 177. п. н. е.

Након пропасти Римског царства регију су пљачкали Готи и Лангобарди. 789. године Истра је припала Франачкој (под Пипином III) и након тога је њоме владао цео низ грофова, аквилејски патријарси и Венецијанска Република.

Истра је припала Хабзбурговцима 1797. године, а од 1805. до 1813. Истра је била под влашћу Наполеона.

Након Првог светског рата Истра је прешла у руке Италије, након што је њена власт подржана од западних сила добила територије обећане Лондонским уговором из 1915.

Демографија

Већина становника Истре говори чакавским наречјем. У градовима западне обале људи се подједнако добро служе и италијанским језиком. У истим насељима постоји становништво које говори аутохтоним романским језиком - истриотским.

На истоку Истре, подно Ћићарије, живе Ћићи, становништво романског порекла које говори мешавином румунског, хрватског и италијанског.

На простору Истре може се издвојити део у саставу Хрватске који обухвата око 90% Истарског полуострва иу којем живе већином Хрвати са око 75% становништва док је од мањина најбројнија италијанска Италијани, 7% а остатак разни други народи .

Истра у саставу Словеније обухвата око 9% Истарског полуострва, а Словенци су апсолутно већинско становништво.

Истра у саставу Италије обухвата мање од 1% површине Истре и обухвата свега две мале општине код Трста од којих су у једној већински Словенци ау другој Италијани.

Демографска историја

За време аустријске власти у 19. веку, становништво Истре чинили су велики број Италијана, Хрвати, Словенци те мањи број Влаха, поменутих Ћића и Срба.

Према аустријском попису из 1910. годние, од укупних 404.309 становника Истре, 41,6% говорило је хрватски, 36,5% италијански, 13,7% словеначки, 3,3% немачки и 0,2% румунски језик. Током последњих деценија хабзбуршке власти у Истри се развија туризам. Тада су углавном на западној обали Истре живели Италијани, док су други делови углавном били насељени Хрватима и Словенцима.

У другој половини 19. века дошло је етничких конфликта, јер су италијански покрети желели да уједине Трст и Истру са Италијом, док су Словенци и Хрвати желели да се уједине са осталим јужним Словенима. Конфликт је био и класног карактера, јер су Италијани живели углавном у градовима, док су Словенци и Хрвати живели у сеоским подручјима Истре.

По завршетку Другог светског рата Истра је постала део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Партизани су 1945. побили многе Италијане бацивши их у фојбе. Говори се о хиљадама бачених у крашке јаме. У првих неколико година након рата је Истру напустило неколико десетака хиљада становника (око броја још увек не постоји сагласност међу историчарима), махом Италијана, који се деле на „езуле“ и „оптанте“. Езули су избеглице које су отишле одмах након рата, а оптанти су они који су одабрали (оптирали) да оду из Југославије, а Италија се обвезала да ће бринути за њих. Велики број људи који су одлазили из Истре само су се привремено задржавали у Италији и касније кретали у друге земље.

Пула је била већински италијански град. Између децембра 1946. и септембра 1947. град је напустило 28.000 од 32.000 становника.

Ипак, Истра има традицију етничке толеранције и премда се већина становника данас изјашњава као Хрвати (становништво је заправо доста измешано), јак је осећај регионалне припадности. Данас је италијанска национална мањина малобројна (чини око 5% становништва). Становници имају право да говоре италијанским или хрватским језиком (словеначким у словеначким деловима Истре) у јавним установама.

Туризам

Истарски виногради

Почеци развоја истарског туризма уочљиви су већ у доба римске империје, а врхунац достиже 1988-89. године, а и сада последњих година. У почетку (римско доба) изграђена су здања као што је Веспазијанов амфитетар у Пули из 1. века који је служио за забаву грађанима и туристима, а могао је да прими око 20.000 гледалаца. Осим тога древни Римљани, познати по уживању у чарима живота, за своју разоноду и одмор саградили су многобројне виле на приобаљу, нпр. на Брионима, данашњем националном парку.

Географски положај Истре у близини главних копнених и поморских путева средишње Европе и угодна средоземна клима, близина топлог мора и богатство питомих природних лепота су највећи разлог развоја туризма на овим подручјима.

Почетке савременог туризма налазимо у раним годинама 19. века. У времену Аустроугарске монархије све више бујају туристички садржаји: хотели, пансиони, угоститељски локали, морска и термална купалишта, ничу дуж целе обале. Градови Порторож, Умаг, Пореч, Ровињ, Пула с Бријунским отоком на западној обали па до Рапца и Ловрана на истоку, развијају се у праве туристичке градове. Предузетници све више улажу у истарски туризам. Ако изузмемо раздобља Првог и Другог светског рата, те рата током 1990-их, који Истри није нанео разарања (али свакако стагнацију), тренд развоја и садржајног обогаћивања истарског туризма се наставља.

Данашња туристичка Истра обилује мноштвом најразноврснијих туристичких капацитета и садржаја од оних на њеном обалном, приморском делу, до оних све актуелнијих и траженијих у унутрашњим руралним подручјима. Осим већ познатог стационарног туризма у многобрјоним хотелима, апартманским насељима, камповима, приватним смештајима, данас се у Истри све више развија наутички туризам, конгресни, излетнички, ловни и риболовни, агротуризам, културни, етно-гастрономски, спортско-рекреациони, ронилачки, коњички и еколошки туризам.

Занимљивости

Галерија

Види још

Спољашње везе