Портал:Историја

Из Википедије, слободне енциклопедије

ИСТОРИЈА


HistoryBanner sr1.jpg

Историја је друштвена наука која се бави проучавањем развоја људског друштва у прошлости, од настанка цивилизације до данашњег дана. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених процеса. У томе јој помажу и неке друге науке, које зовемо помоћне историјске науке. Историја (хисторија) је грчка реч и значи прошлост.

Историја се дели на два велика периода времена: праисторију и историјско доба. Праисторија се завршава и историјско доба почиње тренутком људског проналаска писма, почетком IV миленијума пре нове ере.

Изабрани чланак

The War in Finland, 1940 HU55566.jpg

Зимски рат је избио када је Совјетски Савез напао Финску 30. новембра 1939, три месеца након почетка Другог светског рата. Последица тога је да је Совјетски Савез избачен из Лиге народа 14. децембра. Совјетски вођа Јосиф Стаљин је очекивао да ће покорити целу земљу до краја године, али је фински отпор уништио план совјетских снага, којих је било три пута више. Финска се држала до марта 1940, када је у Москви потписан мировни споразум уступајући 10% финске територије и 20% њених индустријских капацитета Совјетском Савезу.

Резултати рата су мешовити. Иако су се совјетске снаге коначно успеле пробити кроз финску одбрану, ни Совјетски Савез ни Финска нису изашле задовољне из овог сукоба. Совјетски губици на фронту су били огромни и међународни положај земље је патио. Још горе, борбена готовост Црвене армије је доведена у питање и значајно је допринела Хитлеровој одлуци да покрене операцију Барбароса. На крају, совјетске снаге нису испуниле свој примарни циљ покоравања Финске, већ су само изборили одвајање територије око језера Ладоге. Финци су сачували своју независност и стекли су значајну међународну подршку.

...даље...

Архива

Изабрана слика

Wanted for treason.jpg

Летак Тражи се због издаје који је кружио Даласом 21. новембар 1963. дан пре посете америчког председника Џона Ф. Кенедија која је окончана атентатом.

Архива

Информације

P history.png
Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) из области историје молимо Вас да користите шаблон {{клица-историја}} како би га означили да чланак није завршен и да му треба допуна. Клице из области историје можете наћи у категорији: Клице историја.

Споменице

Овде можете видети опширнији списак чланака који недостају или пак оних које треба средити или проширити.

Уређивачи

Сродни портали

Изабрана биографија

JovanVladimirSlika.jpg

Јован Владимир (~970 - 1016) је од око 990. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Македонског царства. Савезништвом са Византијом покушао је да заштити своју земљу од македонског цара Самуила, али је овај ипак освојио Дукљу, а њега утамничио у Преспи, на југозападу Македоније. Према Љетопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је завољевши заробљеног кнеза молила оца да је уда за њега. Самуило је дао Косару за жену Јовану Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански престо, давши му при том да као његов вазал влада и Драчем. Владимир је био познат као побожан, праведан и саосјећајан владар. Владао је у миру, избјегавши да се укључи у велики рат, који је кулминирао 1014. византијском побједом над Самуилом; цар је недуго након тога преминуо. По наређењу Самуиловог синовца Јована Владислава, последњег македонског цара, Јован Владимир је подмукло убијен 22. маја 1016. Одсјечена му је глава испред једне цркве у Преспи.

Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја; он је први српски светац. Двије или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, гдје су остале до 1381. Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у саборну цркву у Тирани, сједиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи вјерници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили. Тај крст се вјековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсјеченом главом у лијевој, и крстом у десној руци.


даље...

Архива

Задаци

Категорије

Сјајни чланци

Cscr-featured.svg Сјајни чланци:
Алмогавери · Блицкриг · Борба за независност Латинске Америке · Гладијатор · Деколонизација Африке · Други светски рат · Ернандо де Сото · Историја Европске уније · Историја Мађарске · Источни фронт у Другом светском рату · Јанош Хуњади · Јован Владимир · Карло V, цар Светог римског царства · Кју-клукс-клан · Ладислав V Посмрче · Масакр у Крагујевцу · Немачки бојни брод Бизмарк · Окупација Луксембурга у Првом светском рату · Опсада Београда (1456) · Ослобођење Врања 1878. године · Пад Београда (1521) · Пад Цариграда (1453) · Партенон · Петар Велики · Праисторија · Први светски рат · Рат Велике алијансе · Рат за Нагорно-Карабах · Свемирска трка · Случај Рачак · Спартаков устанак · Стари Рас · Степа Степановић · Стефан Немања · Стефан Урош II Милутин‎ · Теодора (супруга Јустинијана I) · Црвена армија · Че Гевара

Simple GA.svg Добри чланци:
АненербеБеоградска тврђаваСтефан МаљковићБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиЗападно римско царствоКонстантин БодинМађарско-румунски рат (1919)Напади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОктавијан АвгустОперација СтрелаОрден народног херојаПетар БојовићПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаСпомен-парк Крагујевачки октобарУида (брод)Франсиско ФранкоЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

Остали портали на википедији