Универзитет у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Универзитет у Београду
Beogradski univerzitet grb.png
Грб Универзитета у Београду
Тип државни
Оснивање 1808. Велика школа
1905. Универзитет[1]
Ректор Иванка Поповић
(од 01. октобра 2018)
Број запослених 7.384
Наставно особље 4.289
Број студената 89.827
Број факултета 31
Локација Београд,  Србија
Веб-сајт www.bg.ac.rs
Зграда Ректората београдског универзитета - Капетан Мишино здање

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука[тражи се извор].

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Историјат

Развој Универзитета може се пратити од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. године.

У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама. Осим Мише Анастасијевића велики задужбинари су били Лука Ћеловић, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и други.[2]

Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј

1905. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.

Настава је била обустављена за време рата. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог Синиша Станковић, психолог Борислав Стевановић, историчар Васо Чубриловић, физичар Сретен Шљивић, психолог Баја Бајић, физиолог Јеврем Недељковић, правник Јован Ђорђевић, физиолог Стеван Ђелинео, затим књижевни историчар Петар Колендић, који је одмах поднео оставку, па хемичар Александар Леко и фитопатолог Младен Јосифовић.[3]

Из Београдског универзитета настали су Универзитет у Скопљу (1949), Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).[4]

У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација Вебометрик где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету.[5] Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.[6] Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400. Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.[7] Пласман на позицијама 301-400 на Шангајској листи задржао је и током 2014. и 2015. године,[8] док је 2016. и 2017. године био на позицијама 201-300.[9]

Неки од почасних доктора наука Универзитета у Београду су: Павле Савић, Џелал Бајар, У Ну, Ахмед Сукарно, Георгијус Папандреу, Јосип Броз Тито (1971), Ремзи Кларк, Владимир Путин (2011), Франко Фратини, Мајкл Волцер (2010), Тимоти Вилијамсон (2018), Џудит Батлер (2018) и митрополит Иларион Алфејев (2018).[10]

Ректор

Од 1. октобра 2018. ректор је Иванка Поповић. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:

Факултети

Институти

Центри

Види још

Референце

Спољашње везе