Милорад Додик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милорад Додик
Milorad Dodik 2016-mc.rs.jpg
Милорад Додик 2016. године
Биографија
Датум рођења (1959-03-12)12. март 1959.(59 год.)
Мјесто рођења Бања Лука
 ФНР Југославија
Држављанство Република Српска Република Српска (Босна и Херцеговина БиХ)
 Србија[1]
Религија православни хришћанин
Супружник Сњежана Додик
Дјеца Горица и Игор
Професија политиколог
Универзитет Универзитет у Београду
Политичка
партија
Савез независних социјалдемократа
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. новембра 2018.
Избори Избори 2018.
Претходник Младен Иванић
15. новембра 2010. — 19. новембар 2018.
Претходник Рајко Кузмановић
Насљедник Жељка Цвијановић
28. новембар 2006. — 15. новембар 2010.
Претходник Перо Букејловић
Насљедник Антон Касиповић (в. д.)
18. јануар 1998. — 12. јануар 2001.
Претходник Гојко Кличковић
Насљедник Младен Иванић

Милорад Додик и Владимир Путин (2018)

Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959)[2] српски је политичар, политиколог, предсједавајући и српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је предсједник Републике Српске и предсједник Владе Републике Српске.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба из руку јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти.[3]

Дјетињство и образовање

Рођен је у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Пољопривредну средњу школу у Бањој Луци; послије овога се уписао на ФПН Универзитета у Београду, на којем је дипломирао 1983. године.[4]

Политичка каријера

Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то време, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су се чланови били опозиција Српске демократске странке која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Премијерски мандати

Милорад Додик је обављао функцију предсједника Владе Републике Српске у три мандата.

Предсједнички мандати

Милорад Додик је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске 2010. са добијених 51% гласова. Дана 15. новембра 2010. године званично је ступио на дужност предсједника Републике Српске, положивши заклетву пред Народном скупштином Републике Српске. Вјерски обред инаугурације је обављен 15. новембра 2010. године у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци. Приликом обреда инаугурације, предсједник РС Милорад Додик је положио заклетву.

На изборима одржаним 12. октобра 2014. са добијених 45,39% гласова по други пут је побиједио Огњена Тадића који је добио подршку 44,28% гласова, и мандат му се продужио до 2018. године.[6]

Ангажман у спорту

90их година, био је професионални кошаркаш у кошаркашком клубу Полет из Опова.[7] Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[2] Неријетко га се може видјети на спортским манифестацијама у Србији[8] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске.[9]

Приватни живот

Ожењен је Сњежаном с којом има двоје дјеце, сина Игора и ћерку Горицу.[4]

Признања

  • Поводом освештења Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци 29. маја 2009. године, као једном од кумова храма, тада предсједнику Владе Републике Српске, Милораду Додику је додијељен Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве.[10]
  • Одлуком Националног савјета безбједности Русије је 6. новембра 2011. одликован је „Орденом Првог степена за заслуге пред отаџбином и козаштвом“.[11]
  • Указом предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 22. новембра 2011, одликован је „Орденом дружбе“ за развој сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине.[12] Орден му је уручен 9. јануара 2012, на Дан и Крсну славу Републике Српске.[13]
  • Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“; Билећа, 28. јуни 2012.
  • Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву; 11. март 2014.

Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[3]

Контроверзе

Додик (2007)

Град Сарајево је 6. октобра 2009. поднио Тужилаштву БиХ, сарајевском и тузланском кантоналном тужилаштву, те Окружном суду у Бијељини — кривичну тужбу против Додика због „злоупотребе положаја, или овлашћења, изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора или нетрпељивости и насилничког понашања“, зато што је 11. септембра на јавном скупу у Бијељини — према наводима тужбе — „порицао доказане ратне злочине“ на Маркалама и на Капији у Тузли, и проглашавао невиним генерала Ненада Ђукића, коме се суди пред Судом БиХ.[15]

Појавио се у својству свједока одбране на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу, са којим током рата није дијелио страначку идеологију, јер је Додик за то вријеме представљао опозицију у Републици Српској.[16]

Додик је више пута вербално нападао новинаре различитих медијских кућа,[17][18] а новинарима Алтернативне телевизије је забрањено присуство у изборном штабу СНСД послије избора у октобру исте године.[19][20]

Референце

  1. ^ еНовости.инфо (17. 06. 2009). „Додик: држављанин Српске, прије свега”. СРНА. Приступљено 23. 12. 2010. 
  2. 2,0 2,1 БИОГРАФИЈА
  3. 3,0 3,1 Patrijarh Kiril nagradio Dodika za promociju hrišćanskih vrijednosti — BiH — Nezavisne novine
  4. 4,0 4,1 „Milorad Dodik: Biografija”. CIN. Приступљено 29. 08. 2017. 
  5. ^ Bideleux & Jeffries 2007, стр. 375.
  6. ^ Dodik osvojio 45,39, a Tadić 44,28 posto glasova
  7. ^ OVAKO JE IZGLEDAO MILORAD DODIK KAD JE IGRAO KOŠARKU U SRBIJI: Da li ga prepoznajete na fotografiji? (FOTO)
  8. ^ пријеми
  9. ^ пријеми МД
  10. ^ „Освештан Храм Христа Спаситеља у Бањалуци”. 
  11. ^ „Председнику Републике Српске орден првог степена”. Радио-телевизија Републике Српске. 06. 11. 2011. Приступљено 07. 11. 2011. 
  12. ^ УКАЗ Президента РФ от 22.11.2011 N 1517 „О НАГРАЖДЕНII ОРДЕНОМ ДРУЖБЫ ДОДИКА М." Архивирано на сајту Wayback Machine (август 26, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  13. ^ Уручена одликовања поводом Дана Републике (фото), Приступљено 13. 4. 2013.
  14. ^ Додику уручен орден (Б92, 3. мај 2015)
  15. ^ Кривична пријава против Додика. Радио-телевизија Србије, 6. октобар 2009., Приступљено 6. 10. 2009.
  16. ^ Свједок на суђењу Радовану Караџићу
  17. ^ Б92: „Протест због Додикових увреда“, Приступљено 24. 12. 2010.
  18. ^ Дојче веле: „Суноврат новинарства — пријетња новинару ФТВ“, Приступљено 24. 12. 2010.
  19. ^ Фронтал:„СНСД забранио Алтернативној телевизији присуство у изборном штабу“], Приступљено 24. 12. 2010.
  20. ^ Press Now: „Dodik ontzegt laatste onafhankelijk televisiestation in Republika Srpska toegang tot verkiezingsinformatie“, Приступљено 24. 12. 2010.

Литература

Види још


Спољашње везе